Kritične sirovine (CRM) i retki zemni elementi (REE) od ključnog su značaja za zelenu, digitalnu i odbrambenu tranziciju Evropske unije, ali su i dalje u oskudnoj ponudi. U nastojanju da smanji zavisnosti i diverzifikuje lance snabdevanja, Evropska komisija je 2024. godine usvojila Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA), čime je mineralima bogat Zapadni Balkan dospeo u središte pažnje. Partnerstvo Evropske unije sa Srbijom u vezi sa eksploatacijom litijuma u dolini Jadra izazvalo je snažne kritike civilnog društva, otvarajući pitanja dvostrukih standarda, ekoloških rizika i nedovoljnog učešća javnosti u procesu donošenja odluka. Slične tenzije prisutne su širom regiona, gde se rudarski projekti često prepliću sa krhkim institucijama i ograničenom transparentnošću.

Ova studija upoređuje Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju kako bi ispitala na koji način politički, institucionalni i društveni faktori oblikuju ishode rudarskih projekata. Poseban fokus stavljen je na pitanje da li proces pristupanja Evropskoj uniji doprinosi jačanju ekoloških standarda i regulatornom usklađivanju ili, naprotiv, dodatno učvršćuje postojeće izazove u upravljanju. Smeštajući pitanje rudarstva u širi okvir Strategije Evropske unije za kritične sirovine, studija ukazuje na šire geopolitičke i ekonomske implikacije, kao i na razloge zbog kojih slični projekti izazivaju različite nivoe javnog otpora i društvenih sukoba širom Zapadnog Balkana.